Променљиве речи

 

Љубивоје Ршумовић "Деца су украс света"

 

Азбука

Азбука

"Пиши као што говориш, а читај како је написано".

Модерна азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868. године.

Придеви

Придеви

Придеви су променљиве речи које одређују или описују именице.

Придеви могу бити:

1. описни (Какво је нешто?)

   лепа девојчица

   црвена јабука

2. присвојни (Чије је нешто?)

   Миленина торба

   школско двориште

3. градивни (Од чега је нешто?)

  стаклена ваза

  дрвени сто

 

Описивање

 

Описивање драге особе

 

Опис физичког изгледа особе                                  Опис особина особе

·         изглед лица (очи, уста, коса, чело, нос)                  позитивне особине

·         стас (облик тела, руке, ноге, ход)                            негативне особине

·         говор                                                                           поступци

·         кретање особе                                                            интересовања

 Осећања према тој особи

Душанка Бојичић "Буквар лепог понашања"

 

Душанка Бојчић

,,Буквар лепог понашања”

 

Научили смо нове речи

 бонтон – лепо, уљудно понашање; правила лепог понашања

буквар – школска књига из које ђаци уче да читају и пишу слова

словарица – сталак или кутија за слагање слова

 почетница – прва, почетна књига из које се учи читање и писање по комплексном поступку у основној школи

Поруке:

·         Победник није само особа која је успешна у нечему већ и особа која је добар човек.

·         Тужакање и ругање нису другарски поступци.

·         Ученици треба да се радују туђем успеху и да не завиде друговима на томе.

·         Сарадња међу ученицима доводи до успеха.

·         Образовање и културно понашење су вредности којима треба да тежимо!

·         Само радом и залагањем успећемо да остваримо наше циљеве.

·         Израдом домаћих задатака стварамо радне навике и поступно стичемо знање.

·         Увек треба да питамо учитеља да нам објасни оно што нисмо разумели.

Реченице као обавештење, питање и заповест

 

На крају реченица као заповест увек се пише узвичник.

– Јоцо, донеси мами мало дрва!

– Јоцо, готове су палачинке!

Упитне реченице садрже неко питање. На њиховом крају увек се пише упитник.

Шта ради Јоца? Шта прави мама?

На крају реченице којом нешто обавештавамо пишемо тачку.

– Мама, ја ћу сада да возим тролејбус и да знаш да више нисам код куће.

– Кола су у квару. Правац гаража.

– За оправку тролејбуса три палачинке.